Anemija


Gvožđe je sastavni deo hemoglobina koji omogućava transport kiseonika u krvi. Anemija ili malokrvnost je nedostatak hemoglobina ili eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Smatra se da veliki broj žena ima anemiju, posebno u reproduktivnom periodu . Anemija nastaje usled nedovoljnog unošenja gvožđa u organizam, kod povećanih potreba za gvožđem (trudnoća, dojenje, deca u periodu rasta i razvoja), smanjene apsorpcije gvožđa u crevima, kao posledica krvarenja. Kod nedostatka gvožđa dolazi do slabosti, nesvestice, bledila kože, brzog zamora, zadihanosti, lomljive kose i noktiju, opadanja kose. U nedostatku gvožđa, tkiva i organi nisu u dovoljnoj meri snabdeveni kiseonikom, pa dolazi do hipoksije. Dijagnozu anemije postavlja lekar na osnovu krvne slike. U zavisnosti od stepena anemije potrebno je nekoliko meseci sprovođenja terapije, da bi se krvna slika popravila.

 

Gvožđe se relativno teško usvaja, pa je neophodno unositi ga u dovoljnim količinama. Dobri izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive. Kupinovo vino, borovnice, kopriva (kapi), cvekla, spanać, kakao takođe utiču na povećanje nivoa gvožđa. Kopriva sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa. Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizmu, a da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna).

 

Crni i zeleni čaj sadrže supstance koje smanjuju apsorpciju gvožđa, pa ih treba uzimati samo između obroka, a ne i neposredno pre ili posle obroka. Dve vrste gvožđa nalaze se u hrani: hemgvožđe i nehemgvožđe. Hemgvožđe se nalazi u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, riba, jetra), a nehemgvožđe predstavlja gvožđe vezano za proteine u biljnoj hrani. Najveća količina gvožđa u prosečnoj ishrani se nalazi u obliku nehemgvožđa. Apsorpcija gvožđa iz namirnica životinjskog porekla (hemgvožđe) mnogo je brža i efikasnija (15-30%) nego gvožđa iz biljne hrane (1-20%). Mešovitom ishranom unosi se oko 10-30 miligrama gvožđa dnevno. Preporučeni dnevni unos za odrasle : preporučeni dnevni unos za odrasle je ona količina gvožđa koja bi, po definiciji, trebalo da zadovolji potrebe 97-98% zdravog stanovništva svih starosti i pola.

 

Nedostatak gvožđa se postepeno razvija, kada je usvajanje gvožđa iz hrane manje od dnevnih potreba za istim. Rezerve gvožđa u jetri se polako smanjuju, da bi se ono ugrađivalo u hemoglobin. Kad se i rezerve iscrpe, dolazi do ispoljavanja anemije usled nedostatka gvožđa. Anemija se leči nekoliko meseci, uz adekvatnu ishranu i upotrebu nekog od preparata gvožđa. Gvožđe u preparatima se javlja u dva oblika: fero i feri. Fero oblik se bolje usvaja, a koristi se kao: fero-fumarat, fero-sulfat, fero-glukonat. Neki komercijalni preparati sadrže kombinacije gvožđa, vitamina C, vitamina B12 i folne kiseline, jer su poslednje dve komponente potrebne za stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Inače, svi preparati gvožđa koji se koriste u cilju lečenja anemije, trebalo bi kombinovati sa vitaminom C jer askorbinska kiselina pomaže njegovu apsorpciju u digestivnom traktu.

 

U organizmu zdravih odraslih osoba nalazi se 3-5 grama gvožđa. Najveći deo gvožđa se nalazi u hemoglobinu, zatim u mioglobinu. Višak gvožđa se u organizmu nalazi kao rezervno gvožđe u vidu feritina i hemosiderina u ćelijama jetre, slezine i kostne srži. Uloge feritina u organizmu su brojne: sprečava nagomilavanje slobodnog gvožđa u tečnostima i ćelijama organizma; stvara rezerve gvožđe za sintezu hemoglobina, ima ulogu u crevnoj resorpciji gvožđa i tako sprečava nepotrebnu apsorpciju u crevu. Feritin je najbolje merilo za ocenu količine rezervnog gvožđa u organizmu. Interesantno je da se i u razvijenim delovima sveta javlja deficit gvožđa u organizmu zbog zagađenja atmosfere, zemljišta ili hrane olovom. U tom slučaju povećava se apsorpcija olova iz creva na račun gvožda, jer gvožđe i olovo koriste isti put za apsorpciju iz creva. Ovo ima za posledicu deponovanje olova u organizmu, što dovodi do poremećaja u sintezi hema odnosno, hemoglobina i nastanka anemije. Na svu sreću, korišćenje bezolovnog benzina u većini evropskih zemalja u velikoj meri doprinosi smanjenju emisije olova izduvnim gasovima iz motornih vozila u atmosferu, zemljište i biljke.

 

U većini slučajeva potrebno je oko šest nedelja da se nadoknade iscrpljene zalihe gvožđa. Smatra se da je prvi mesec lečenja najvažniji, jer je apsorpcija gvožđa tada najbolja.

 




Brzi linkovi