Teretana Beograd. Fitnes centar Ethnogym

Da li se uveliko pripremate za maraton?


Maraton je dugoprugaška disciplina, koja se trči na putevima – ulicama u dužini od 42 kilometra i 195 metara. Standardizovan je na pomenutu dužinu 1921. godine. Maraton je olimpijska disciplina. Naziv maraton potiče iz stare Grčke, po predanju, grčki vojnik Filipides trčao je da Atinjanima prenese vest o pobedi na maratonskom polju.

Povećava se broj gradova koji organizuju maratone širom sveta, a raste i broj takmičara. Najveći deo njih su rekreativci atletičari, koji ne trče za slavu i novac, već radi postizanja sopstvenog zadovoljstva ispunjavanjem jednog tako velikog cilja.

Pripreme za maraton nisu jednostavne, traju nekoliko meseci (5-7) i za cilj imaju da se trkač posepeno utrenira da može da izdrži toliki napor.

 

Maratonska trka: brzina i puls

 

Mnogi početnici u maratonu (uostalom, kao i ja prvog puta) počnu maraton jakim tempom, trudeći se da već na startu dobiju dobro vreme, trčeći brzinom koju teško ili nikako ne mogu da zadrže za celo trajanje maratonske trke. Ova strategija nije dobra tj. može biti kontra-produktivna, jer će trkač brže ostati bez snage, energije, zbog bržeg utroška glikogena, što može potpuno iscrpeti trkača, tako da nije u stanju da završi trku (ja sam je ipak završio). Baš zato, nikada ne treba krenuti “kao metak”, već čak i sporije nego što mislite da treba.

 

Nedostatak glikogena i “zid”

 

Ugljeni hidrati koje svaka osoba kozumira se pretvaraju u jetri i mišićima u glikogen i skladište tamo. Glikogen “sagoreva” brzo i obezbeđuje energiju organizmu brzo. Trkači maratonci kao što je već rečeno mogu da uskladište ekvivalent od 8 MJ ili 2000 kcal glikogena u organizmu, što je dovoljno za oko 30 km trčanja. Naravno kod svih trkača nije ova vrednost konstantna, kod nekih je i na manje od 30 km. Mnogi maratonci kažu da trčanje posle te granice postaje veoma otežano.

 

Saveti za maratonce entuzijaste

 

Odlučili ste da istrčite maraton? Onaj ko nikada nije trčao maraton treba da se u toku priprema za taj veliki napor uhvati u koštac sa mnogim pitanjima. Od odgovora na njih može da zavisi da li će maraton istrčati ili će odustati. Površna priprema nije najpametnija ni u jednom slučaju.

 

U maratonu je najvažnija motivacija – posvećenost treninzima i cilju da se završi trka.

 

Iskusni trkači i maratonci često kažu: “Sve potiče iz glave”. Ovaj savet važi ovde više nego drugde. Ako nemate motivaciju i niste redovni džabe ćete izgubiti vreme, a na trci nećete dobro proći. No, ako budete radili po planu, džinovskih 42 km i 195 m će vam biti dostupni.

 

Realni u mogućnostima

 

Nerealni ciljevi su jako loši. Bilo je slučajeva da se mesec – dva pre održavanja maratona neko ko uopšte nije ni redovan rekreativac nameri da ga istrči i naravno ne uspe. Lični neuspeh je najmanji problem, nešto veći su povrede koje mogu biti i ozbiljnije prirode. Zbog nedostatka znanja, nemarnosti da se poseti lekar pre napora kakav je maraton i nerazumevanja funkcionisanja ljudskog organizma, bilo je i nesrećnih slučajeva koji su bili fatalni po učesnike. Maraton nije šala!

 

Postoje različiti planovi, ali mišljenja smo da su najefektivniji 16-sedmični. Pored ovih mogu se naći kraći (10 nedelja) i duži planovi (godinu dana) priprema za maraton. Ne preporučujemo da potpuno neaktivan čovek krene da trenira za maraton. Bilo bi dobro da odabere neki lakši cilj, poput 5 km, 10 km ili polumaraton. Umerenost je vrlina.

 

 

Oiginalan tekst možete pročitati na: http://www.trcanje.rs/trening/kako-se-spremiti-za-maraton/

 

 




Brzi linkovi