Imuni sistem


Šta je to što štiti naš organizam od mikroorganizama, bakterija, virusa, parazita, toksina?

 

Prva linija odbrane našeg imunog sistema su lako vidljive prepreke – koža, oči, nos i usta. Koža je čvrsta i otporna na bakterije i luči antibakterijske supstance. Suze i sluz sadrže enzim koji razara ćelijske zidove mnogih bakterija. I pljuvačka ima antibakterijska svojstva. A ako neki mikrobi prođu pljuvačku, idući nivo odbrane predstavlja želudačna kiselina. Većina bakterija i virusa ne prođe prvu liniju odbrane tela. Međutim, kada se jednom nađu u telu, imuni sistem se protiv njih bori drugom linijom odbrane. Za većinu ljudi virusne i bakterijske infekcije najčešći su uzroci bolesti. One uglavnom traju sve dok telo ne postane imuno na određene mikrobe tj. dok ih organizam ne pobedi i ne oporavi se.

 

Bela krvna zrnca važan su deo našeg imunološkog sistema i čine tzv. drugu liniju odbrane. Ona zapravo obuhvataju čitav tim različitih ćelija koje međusobno sarađuju i za cilj imaju uništavanje bakterija i virusa. Bela krvna zrnca poznata su kao leukociti. Postoje tri vrste leukocita : granulociti, monociti i limfociti.  Najvažniju ulogu u imunološkom odgovoru igraju upravo limfociti. Postoji dve vrste limfocita – B limfociti (B ćelije) i T limfociti (T ćelije). U koštanoj srži se odvija proces sazrevanja B limfocita dok T limfociti nastaju u timusu tj. grudnoj žlezdi. T ćelije imaju ulogu da prepoznaju strane supstance od onih koje pripadaju našem organizmu i da ih unište, dok B limfociti učestvuju u  produkciji antitela. Zreli T i B limfociti prelaze u krv, a iz krvi u periferne limfne organe poput limfnih čvorova i slezine. U krvi i limfnim organima oni su uvek prisutni i spremni da reaguju na bilo koji strani antigen. Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim ćelijama. B ćelije koriste antitela da bi locirale bakteriju, dok se T ćelije zapravo bore protiv nje. U svakom trenutku u krvi se nalazi veliki broj različitih B ćelija, i svaka je naoružana antitelima protiv određenog bacila ( antigena ). Antitela lociraju određeni bacil (antigen ) da bi ga fagociti lakše “pojeli”. Pošto se mnogi bacilli poput virusa i parazita kriju unutar ćelija, posao T limfocita je da identifikuju i unište te ćelije. Postoji dve vrste T ćelija: ćelije “ubice” i ćelije “pomagači”. Ćelije pomagači pronalaze ćelije u kojima se nalazi virus i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze ćelije ubice i uništavaju napadače.

 

Imuni sistem Ethnogym fitness klub i teretana Beograd

Imuni sistem štiti organizam od nastanka raznih bolesti i omogućava izgradnju prirodne odbrane od izazivača bolesti. Smanjenje stresa i redovna fizička aktivnost pomažu u jačanju imunog sistema, a najveći efekat ispoljava se unošenjem hrane koja može da zaštiti organizam od bolesti. Raznovrsna ishrana, koja uključuje puno voća i povrća (vitamina i antioksidanasa), u najvećoj meri će doprineti efikasnosti imunog sistema. Najveći neprijatelj imunog sistema u organizmu su slobodni radikali. Slobodni radikali oštećuju zdrave ćelije i dovode do mutacija, što za posledicu može imati i ozbiljne bolesti kao što je nastanak kancera. Zaštitne materije iz hrane koje se nazivaju antioksidansi mogu da zaustave slobodne radikale. Česte infekcije, pušenje, nedostatak sna, nepravilna ishrana, dugotrajna upotreba antibiotika, zagađena životna sredina, težak fizički napor i stresan posao mogu oštetiti imunitet. Ponekad imuni sistem ne prepozna na vreme štetne materije ili nema dovoljno snage da se bori sa njima i tada dolazi do bolesti. Toksične materije akumulirane u vazduhu, vodi, biljkama, slabe naše odbrambene mehanizme pa oslabljen organizam teže podnosi ovakve uslove života.

 

Ako patite od čestih prehlada (više od 4-6 puta godišnje) ili od vraćanja hronične bolesti, npr. bronhitisa ili herpesa na usnama, i brzo se umarate – to je znak za uzbunu. Alergijske bolesti se, takođe, smatraju oboljenjima imunog sistema. Ako želite da obezbedite dobro zdravlje onda je neophodno da izgradite jak imunitet.




Brzi linkovi