Ishrana za jači imunitet Ethnogym

Ishrana za jači imunitet


Zdravi smo onoliko koliko je naš imunitet jak. On nas štiti od običnih infekcija do raka. Istina je da je naš imuni sistem uslovljen i genetikom koju nasleđujemo od naših predaka, ali ni uticaj životne sredine nije zanemarljiv. Jedan od najvažnijih faktora sredine je upravo naša ishrana. Tek nedavno je počelo istraživanje imunog sistema i došlo se do zaključka da hrana dosta utiče na njega. Namirnice sadrže vitamine, minerale i druge sastojke koji mogu da povećaju otpornost prema virusima, bakterijama pa čak i prema tumoru. Mogu da utiču na to da li će se pojaviti tumor, da li će napredovati ili se povući. Hrana jača (ili slabi) imunitet delujući na bela krvna zrnca (leukociti). Hrana utiče na broj leukocita i njihovu aktivnost. Na taj način može da ojača ili oslabi naš imunitet.

 

Odavno se zna da jogurt može da ubije bakterije. Kasnije je utvrđeno da on to čini poboljšavajući rad celokupnog imunog sistema. On stimuliše stvaranje gama interferona, poboljšava rad ćelija ubica i povećava stvaranje antitela. Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu ruski penicilin. Deluje protiv virusa, bakterija i ćelija tumora, povećavajući odbrambene snage organizma. Voće i povrće koje sadrži dosta beta karotena jača čovekov imunitet, povećavajući njegovu otpornost prema virusima, bakterijama i tumorima. U eksperimentima se pokazalo da beta karoten povećava broj i aktivnost imunih ćelija. Beta karotina ima dosta u spanaću, kelju, bundevi i šargarepi. Vegetarijanci su u prednosti i zaista imaju jači imunitet. Neka istraživanja pokazuju da njihovi leukociti deluju efikasnije protiv ćelija raka. Takođe je pronađeno da u krvi imaju više beta karotena u odnosu na ljude koji jedu meso.

 

Bez cinka imuni sistem ne radi punom parom. On utiče na formiranje antitela i zaštitničku aktivnost limfocita. Osobe koje imaju nedostatak cinka češće oboljevaju od prehlade i infekcija disajnih organa. Cink može da podmladi imuni sistem starijih ljudi. Žlezda timus ima značajnu ulogu u odbrani organizma i produkciji T-limfocita. Vremenom ona počinje znatno da se smanjuje i smanjuje se lučenje timulina, hormona koji stimuliše stvaranje T-limfocita tako da otpornost organizma slabi. Upravo cink stimuliše aktivnost timulina. Najveći izvor cinka su ostrige. Ima ga i u goveđem mesu, telećoj džigerici, ćurećem tamnom mesu i semenu bundeve. Životinjsko meso i mnoge žitarice sadrže cink. Cink je od izuzetnog značaja za imuni sistem. On kontroliše funkciju više od 200 enzima i uključen je u mnoge metabolicke procese poput deobe i rasta ćelija i izgradnje proteina. Cink, vitamin C i L-histidin podržavaju jedan drugog u funkciji zaštite ćelija. Potreba za cinkom i vitaminom C je u situacijama fizičkog stresa i fizičkog napora kao i pušenja veća nego u normalnim okolnostima i da bi se organizam zaštitio potrebno je da se unese više ovih supstanci. Telo ne može da sintetizuje cink i ne može da ga čuva u velikoj količini i stoga je redovan unos ovog elementa važan. Neki sastojci iz hrane ne dozvoljavaju zadržavanje cinka u crevima kao što je fitinska kiselina, ali druge supstance poput histidina podržavaju unos cinka. Histidin je deo prenosnog sistema koji je bitan za prenos i apsorpciju cinka u telu. Histidin je amino kiselina i kao deo proteina neophodan je za sintezu hemoglobina.

 

Hemoglobin vezuje kiseonik i šalje ga u ćelije organizma. Pojedini vitamini i minerali ne mogu se čuvati u organizmu duži vremenski period. Ako se na primer uzme prevelika količina vitamina C, organizam će iskoristiti samo mali deo ovog vitamina, a ostatak će odbaciti. Jedan od najjačih antioksidanasa je vitamin C, koji stimuliše imuni sistem tako što smanjuje uticaj slobodnih radikala. Dijete u kojima je C vitamin zastupljen u velikoj meri su povezane sa smanjenim rizikom za razvoj kancera želuca, dojke, kolona i prostate. Citrusno voće, paprika, paradajz, kupus su dobri izvori vitamina C. Kod pušača je nivo vitamina C smanjen, jer se ovaj supstrat troši za sprečavanje oštećenja koja nastaju pod dejstvom štetnih materija iz duvanskog dima. Zato se pušačima preporučuje povećan unos voća i povrća bogatog vitaminom C.

 

Još jedan važan antioksidans je vitamin E, koji usporava simptome starenja i jača ćelije u organizmu, koje se bore protiv infekcija. Ljudi koji konzumiraju hranu bogatu vitaminom E ili uzimaju suplemente, imaju dodatno oružje protiv bakterija i virusa. Dobri izvori vitamina E su biljna ulja i hrana od celog zrna žita. Karotenoidi su antioksidansi koji pomažu u jačanju imuniteta, utičući na proizvodnju limfocita, a limfociti su važni za borbu protiv infekcija. Najbolji izvor karotenoida su crveno, žuto i narandžasto voće i povrće (šargarepa, paradajz, bundeva). Četiri važna beta-karotenoida su beta-karoten, likopen, lutein i zeaksantin, koji štite organizam od nastanka bolesti.

 

Naravno, i dijetetski suplementi su odličan izbor za jačanje imuniteta jer najčešće sadrže optimalan sastav i količine potrebnih antioksidanasa.




Brzi linkovi